By PLAVEB
Насловна
Тромеђа Далмације, Лике и Босне
Плавно - Данко Перић ПДФ Штампа Ел. пошта
четвртак, 14 јул 2016 18:27

Плавно које се простире на површини 60 километара квадратних, било је насеље са највећим бројем становника у Книнској Крајини, одмах послије самог Книна (до пред Други свјетски рат је имало више становника од самог Книна).

Највише становника живјело је у Плавну педесетих година 20. вијека. Према попису из 1953. њихов број био је 2719.

Најпознатије је по томе што је први сеоски учитељ био Доситеј Обрадовић, који је у овом мјесту написао Ижицу (у Плавну је та књига називана Јижица) и почео, он сам тврди и завршио, Христоитију које спадају у његова три најстарија књижевна дјела.

Плавно има двије цркве. Црква Светог Ђурђа саграђена је 1618. године, а обнављана је и дограђивана у (најмање) три наврата.

Црква у гробљу Зорићи, посвећена Обновљењу храма Светог Геогија (Ђурђиц), још је у изградњи. Епископ далматински Фотије је 27. јуна 2005. осветио нови крст за цркву. Темељи су освећени прије Другог свјетског рата.

Доситеј Обрадовић је писање Ижице или Друге Доситејеве Буквице, завршиоу црквеној, братској кући код Храма светог Ђурђа 16. марта 1770.

Испред братске куће, у ствари праве избе, и данас се налази храст (храст-син или храст-унук) који подсјећа на плавањског првоучитеља.

У вријеме Црно-поточког устанка на Тромеђи 1875-1878, дјеловала је школа за дјецу српских избјеглица из Босне (Турске). Континуитет школства у Плавну трајао је од другог дана Духова 1892, када је отворена школа на Башинцу, близу старе Доситејеве школе, па до августа 1995, односно злочиначке хрватске војно-полицијске акције „Олуја“.

У аутобиографији Живот и прикљученија Димитрија Обрадовича, нареченога у калуђерству Доситеја њим истим списат и издат, Доситеј је написао да га је да дође за учитеља и „капелана“ у Плавно, за које је знао да је „лијепо и здраво мјесто“, наговорио калуђер манастира Драговић, Спиридон Торбица.

О Доситеју су писали и Плавањци, књижевник Данило Петрановић, син проте Петра Петроановића - једног од истакнутих покретача Црно-поточке буне из 1875, и наш савременик мр Милорад Кураица.

Данило Петрановић је пред Други свјетски рат у Плавну био учитељ и директор школе. Њему су у госте долазили и људи вични перу, и понешто од тога публиковали (тако је Крсте Кулишић објавио краћи есеј о овом селу у сарајевској „Просвјети“ средином тридесетих година прошлог вијека).

О Плавну су писали, између осталих, књижевници Антоније Исаковић и Еуген Кумичић. Писали су и пјесникиња Јованка Савић – Вукановић, историчар др Петар Опачић (1927-2015) обоје рођени у овом мјесту, затим Данко Перић, др Ђуро Ђурић, Милојко Будимир, Владимир Бурсаћ и др.

У Плавну је рођен Дамјан Дако Штрбац, граховски прото којег су 1941. у логору Јадовно у Лици усташе убиле на изузетно свиреп начин. Свети синод Српске православне цркве прогласио га је за свештеномученика (свеца), а од 2011. године помен му се служи у цркви у Босанском Грахову прве суботе послије Илиндана.

Последње ажурирано недеља, 24 јул 2016 21:41
Опширније...
 
In memoriam: Академик Петар Влаховић (1927-2016) ПДФ Штампа Ел. пошта
четвртак, 07 јул 2016 18:13

Академик Петар Влаховић (1927-2016), истраживач етничких и етнолошких одлика РСК

Академик Црногорске академије наука проф. др Петар Влаховић, преминуо је 3. јула 2016.

Рођен је на Видовдан, 1927. године у  Слатини код Бродарева (Србија). Основну школу завршио је у Слатини, гимназију је похађао најприје у Колашину, потом Београду и Вршцу, гдје је дипломирао. Студирао је етнологију на Филозофском факултету у Београду,  докторирао је 1958, као први доктор етнологије послије Другог свјетског рата у Србији; докторска теза о Бродареву и околини.

Факултет кинеског језика за странце и специјализацију из антропологије завршио је на Пекиншком универзитету (1955–1957) код професора Пеј Вен Џуна. Етнолошки факултет у Пекингу је у својој Етнолошкој енциклопедији (1987) Србе приказао према његовој студији “Народи и етничке заједнице света” (1984).

Последње ажурирано субота, 09 јул 2016 15:15
Опширније...
 
Преодац ПДФ Штампа Ел. пошта
среда, 09 фебруар 2011 21:52

Преодац је насељено мјесто у Западној Босни. Административно припада Општини Босанско Грахово у Западнобосанском кантону. За вријеме СФРЈ, до 1991. године, припадало је бившој Oпштини Босанско Грахово.

У селу се налази православна Црква Силаска Светога духа на апостоле, подигнута 1902. године.

Географија

Преодац је смјештен у котлини која се протеже сјеверозападно у односу на само подножје Шатор планине. Са сјеверозападне стране ограничавају га крајњи обронци планине Јадовник. Село каректеришу питоме ливадске области испресјецане многобројним планинским поточићима који извиру из више од 360 врела по којима је Преодац надалеко чувен. У кишним прољетним и јесењим периодима осим ових 360 врела и извора који су активни током цијеле године, укажу се још небројени мали и велики извори. Тада цијело село зна бити скоро па непроходно од велике воде. Зато се претпоставља да и само име Преодац долази од преводити - прелазити преко воде.

Средишње ливадске области уоквирене су падинама Шатор планине обраслим богатом црногоричном вегетацијом смрче, јеле и бора. Такође на паднима планине је и богата  бјелогорична популација букве, храста, липе, брезе... У самом селу, водени токови су обрасли врбом, ракитама, тополама и сличном вегетацијом.

Цијела околна област која се граничи са Преоцом је крашког типа. Кречњачке стијене које карактеришу цијелу област Динарида и овдје су заступљене, али на необично лијеп начин. Процеси ерозије су на више мјеста изражени, те су интервентним пошумљавањем послије Другог свјетског рата релативно обуздани.У самом дну Шатор планине, на локацији званој Пошатор, налази се извор звани Брзица. Из овог извора, заједно са потоцима са локације засеока Горице (источни дио села) и потоцима из западног дијела села формира се ријека Унац (у подножју Момчилове куле, на почетку кањона званог Склоп), која даље тече на сјевер према Дрвару (и селима  Подић, Брда, Прекаја, Мокроноге), до свог ушћа у ријеку Уну код мјеста Мартин Брод у самој близини манастира Рмањ.Ово чини један јединствен географски, демографски и културни простор Уначке долине [1].

 

Последње ажурирано понедељак, 27 јун 2016 10:24
Опширније...
 

Your are currently browsing this site with Internet Explorer 6 (IE6)

You should upgrade to Internet Explorer 9, please visit the Internet Explorer 9 worldwide page.