By PLAVEB
Насловна
Тромеђа Далмације, Лике и Босне
In memoriam ПДФ Штампа Ел. пошта
четвртак, 23 октобар 2014 13:00

Проф. Стојан Јанковић (1933-2014)

Отишао је чувени кнински професор Стојан Јанковић (82), уредник београдског Југославијапублика. Испраћен је у кругу породице и најближих пријатеља, на Гробљу Лешће, сунчане суботе, 18. октобра 2014.

Рођен је у Малој Црној Гори код Жабљака. У книнску Гимназију, за професора српскохрватског језика, дошао је послије завршеног факултета и краћег професорског рада у гимназији у Херцег Новом. У Книну је провео више од двије и по деценије, у том мјесту се оженио и основао породицу.

У Београд се породица Јанковић преселила средином осамдесетих година. Радио је, прво вријеме, на административним пословима у Мјесној заједници у општини Карабурма, а потом, идућих десетак година био је уредник издавачке дјелатности у предузећу Југославијапублик које је управо тада постало запажен (и храбар) издавач.

Проф. Стојан Јанковић је био један од уредника Сабраних дјела академика Слободана Јовановића, штампаних почетком деведесетих у заједничком подухвату тог издавача, БИГЗ-а и Српске књижевне задруге. То је учињено послије дугогодишњих покушаја да се штампају Јовановићева, дјела оспораваних због неповољног мишљења власти.

Јанковић је био и један од уредника Сабраних дјела Антона Павловича Чехова, још неколико издања Југославијапублика, али и других издавача, као и више публикација.

Све док га болест није потпуно опхрвала, долазио је на београдске прославе годишњица матура книнских гимназијалаца, којима је док су били његови ђаци, пренио љубав и интересовање за литературу и љепоту писања. На томе су му захвалне генерације книнске Гимназије “Братство и јединство”.

Д. Перић

Последње ажурирано четвртак, 23 октобар 2014 13:25
 
Арсен Дедић ПДФ Штампа Ел. пошта
среда, 02 март 2011 21:39

Арсен ДедићАрсен Дедић (Шибеник, 28. јул 1938.), пјевач и пјесник.

Порјеклом је из села Миочића покрај Дрниша а рођен у Шибенику  у српској породици од оца Јована и мајке Јелкe. Име је добио по Арсенију III Чарнојевићу. У родном граду завршио је гимназију и средњу музичку школу. Неко вријеме студира на правном факултету а 1959. уписује Музичку академију на којој и дипломира 1964. Био је члан више ансамбала и оркестара. 1964. је снимио Кућу поред мора и Moderato cantabile, пјесме које су одредиле његов кантауторски правац.

Најопсежнији дио његовог рада чини примјењена музика - музика за позориште, филм и телевизију. Писао је стихове и музику  за многе друге пјеваче. Дјелује и као аранжер, диригент и продуцент. Такође, писао је и стихове и музику за дјецу, за далматинске клапе као и црквену музику. Одржао је велики број концерата широм Европе и Америке и добитник је многих награда за свој рад.

Последње ажурирано понедељак, 11 август 2014 20:45
Опширније...
 
Јован Радуловић ПДФ Штампа Ел. пошта
уторак, 28 децембар 2010 20:34

Јован РадуловићЈован Радуловић (Полача код Книна, 29. септембра 1951) је српски писац из Далмације. Његове приповијетке, романи и драме, везане су углавном за живот Срба у Далмацији и проблематичне историјске односе између Срба и Хрвата на том простору.

Гимназију је завршио у Книну, а 1971. се преселио у Београд, гдје је дипломирао на Филолошком факултету. Био је професор у Четрнаестој београдској гимназији, уредник БИГЗ-а и директор Библиотеке града Београда. Након приказивања драме Голубњача, био је на удару комунистичке власти СФРЈ, због национализма. Први пут је одиграна у Српском народном позоришту у Новом Саду.

Последње ажурирано понедељак, 09 децембар 2013 10:02
Опширније...
 
Владимир Беара ПДФ Штампа Ел. пошта
четвртак, 27 јануар 2011 01:25

Владимир БеараВладимир Беара (Зелово крај Сиња, 2. новембар 1928 - Сплит, 11. август 2014.) је био прослављени фудбалски (голман), репрезентативац, тренер.....

Сматра се најбољим нашим голманом свих времена. Бранио је гол Хајдука на око 308 утакмица, да би, касније, приступио Црвеној звезди, за коју је бранио на 174 утакмица. Бранио је гол репрезентације 59 пута. По завршетку голманске каријере, тренирао је више страних и наших клубова. Био је и голман селекције Европе.

Пут од младог електричара из малог места Зелова недалеко од Сплита, који је у слободном времену статирао у Сплитском позоришту и помало играо балет, до голмана светског гласа - био је метеорски брз. На игралишту сплитских „билих" случајно се затекао да би вежбао еластичност, одраз и висок скок ради успеха у балету, а остао је да би постао (заједно са Џајићем) југословенски фудбалер са највише освојених домаћих трофеја - седам титула првака Југославије и два пехара Купа председника Тита!

Последње ажурирано понедељак, 11 август 2014 20:46
Опширније...
 
Марија Илић Агапова ПДФ Штампа Ел. пошта
уторак, 04 јануар 2011 01:44

Марија Илић АгаповаМарија Илић Агапова (Пађене,1895 - Београд, 1984.) Једна је од првих школованих жена свог краја и западног српства уопште. Школовала се у руском институту за девојке на Цетињу, Државној реалци у Сплиту и правном факултету у Загребу, где је докторирала 1923. године ( то је био такозвани средњевропоски докторат какав су имали Иво Андрић и многи други инетелектуалци школовани у Аустро-Угарској, Немачкој и Италији). Од 1926. године бави се адвокатуром. Била је активан члан женског покрета и написала је велики број радова о правима жена. Из њеног рада на скупљању материјала за Библиотеку и Музеј града Београда је настало језгро Историјског архива Београда. Библиотеком града Београда је руководила од 1932, а од 1941. године руководи Музејем града. Попут многих јавних и културиних радника који су обављали своје послове за време окупације 1945. године је избачена из службе а 1947. године пензионисана. Отада се бавила превођењем и наставом руском и италијанског језика. Написала је Илустровану историју Београда, рад о историји Земуна и роман за децу Син браниоца Београда.

Последње ажурирано понедељак, 09 децембар 2013 10:01
Опширније...
 

Your are currently browsing this site with Internet Explorer 6 (IE6)

You should upgrade to Internet Explorer 9, please visit the Internet Explorer 9 worldwide page.