Неколико пријатеља ме упозорава да нотирам карактеристичан
тип сињског берекина: ријеч је о бићу несхватљивог моралног склопа,
чудном појединцу, споју слуге и ситног трговца, о суперкомбинацији
радника, интелигента, лукавца, враголана, увијек сервилног и пажљивог,
повремено забавног и неопходног, понекад досадног и безобразног.
У питању је каста: појединац којем је суђено да се роди као
берекин, да
живи као берекин и да умре као берекин. Нико га не зове именом већ само
„берекином“. И то га не вређа.
Giuseppe Modrich, La Dalmazia, Torino-Roma, 1892. pag. 400.-401.