By PLAVEB
Насловна
Тромеђа Далмације, Лике и Босне
Предавање: Плавно и Книнска крајина у Малом морејском рату ПДФ Штампа Ел. пошта
петак, 19 децембар 2014 16:38

Предавању двојице истакнутих предавача Ђуре Ђурића и Радована Пилиповића, о догађајима у Плавну прије три вијека, и почетка Малог морејског рата, присуствовало је у Библиотеци Свети Сава у Земуну, око 50 заинтересованих грађана. Предавање у организацији Завичајног друштва “Плавно” и Српског културног друштва “Зора” Книн-Београд, било је пропраћено факсилима докумената из 18. вијека, као и музејски вриједних предмета сачуваних у протеклом периоду у највећем засеоку у Плавну, Ђурићима, и први пут доступних јавности.

Ђуро Ђурић је у предавању истакао да је у вријеме Малог морејског рата (1714-1718), дошло до разграничења између Венеције и Османлијског царства, што је у историји названо Моћенигова граница. Тада је одређен и “кувин”, односно заједничко земљиште становника Плавна. Он је подсјетио да су локални ускоци ослободили Плавно, Стрмицу и тврђаву Главаш још и прије званичног почетка овог рата. Плавањац Ратко Ђурић познат под надимком Телента, је због ратних заслуга добио одликовање генералног провидура Ангела Ема. Телента се нешто касније, у љето 1715, истакао у још једној бици, по свој прилици, за Сињ. Послије те битке, традиционално се одиграва витешко народно такмичење “Сињска алка”.

Хрватска историографија најчешће Мали морејски рат, претенциознао, назива “Сињски рат”.

Радован Пилиповић, директор Архива Српске православне цркве, говорио је о ширем историјском контексту на почетку 18. вијека, о борби Српске Цркве за права вјерника и саме цркве у покрајини Далмацији и суседним подручјима. Истакао је велики допринос епископа Саватија и Стефана Љубибратића, иначе стрица и синовца, с почетка 18. вијека, који су на ово подрушје дошли из Херцеговине. Подсјетио је и више историјских великана Срба из Далмације у 18. вијеку, посебно Герасима Зелића и Симеоана Кончаревића.

У име Завичајног друштва и “Зоре” новинар Д. Перић је, истакао да је “Зора” основана прије тачно четврт вијека, 25. новембра 1989, у Плавну, као и да се 8. јануара навршава прва деценија дјеловања завичајног друштва. Перић је подсјетио и да је период у којем је основана “Зора” био вријеме турбулентих промјена и у Книнској крајини и читавој бившој СФРЈ. Према његовим ријечима, оба друштва с правом могу похвалити постигнутим резултатима. Аутори и организатори предавања најавили су да ће шири текстови о те двије, али и о другим темама из тог и других историјских периода Крајине, бити објављени у новом, петом броју зборника “Книнска крајина”.

Галерија

Последње ажурирано петак, 19 децембар 2014 16:44
 
Арсен Дедић ПДФ Штампа Ел. пошта
среда, 02 март 2011 21:39

Арсен ДедићАрсен Дедић (Шибеник, 28. јул 1938.), пјевач и пјесник.

Порјеклом је из села Миочића покрај Дрниша а рођен у Шибенику  у српској породици од оца Јована и мајке Јелкe. Име је добио по Арсенију III Чарнојевићу. У родном граду завршио је гимназију и средњу музичку школу. Неко вријеме студира на правном факултету а 1959. уписује Музичку академију на којој и дипломира 1964. Био је члан више ансамбала и оркестара. 1964. је снимио Кућу поред мора и Moderato cantabile, пјесме које су одредиле његов кантауторски правац.

Најопсежнији дио његовог рада чини примјењена музика - музика за позориште, филм и телевизију. Писао је стихове и музику  за многе друге пјеваче. Дјелује и као аранжер, диригент и продуцент. Такође, писао је и стихове и музику за дјецу, за далматинске клапе као и црквену музику. Одржао је велики број концерата широм Европе и Америке и добитник је многих награда за свој рад.

Последње ажурирано понедељак, 11 август 2014 20:45
Опширније...
 
Јован Радуловић ПДФ Штампа Ел. пошта
уторак, 28 децембар 2010 20:34

Јован РадуловићЈован Радуловић (Полача код Книна, 29. септембра 1951) је српски писац из Далмације. Његове приповијетке, романи и драме, везане су углавном за живот Срба у Далмацији и проблематичне историјске односе између Срба и Хрвата на том простору.

Гимназију је завршио у Книну, а 1971. се преселио у Београд, гдје је дипломирао на Филолошком факултету. Био је професор у Четрнаестој београдској гимназији, уредник БИГЗ-а и директор Библиотеке града Београда. Након приказивања драме Голубњача, био је на удару комунистичке власти СФРЈ, због национализма. Први пут је одиграна у Српском народном позоришту у Новом Саду.

Последње ажурирано понедељак, 09 децембар 2013 10:02
Опширније...
 
Владимир Беара ПДФ Штампа Ел. пошта
четвртак, 27 јануар 2011 01:25

Владимир БеараВладимир Беара (Зелово крај Сиња, 2. новембар 1928 - Сплит, 11. август 2014.) је био прослављени фудбалски (голман), репрезентативац, тренер.....

Сматра се најбољим нашим голманом свих времена. Бранио је гол Хајдука на око 308 утакмица, да би, касније, приступио Црвеној звезди, за коју је бранио на 174 утакмица. Бранио је гол репрезентације 59 пута. По завршетку голманске каријере, тренирао је више страних и наших клубова. Био је и голман селекције Европе.

Пут од младог електричара из малог места Зелова недалеко од Сплита, који је у слободном времену статирао у Сплитском позоришту и помало играо балет, до голмана светског гласа - био је метеорски брз. На игралишту сплитских „билих" случајно се затекао да би вежбао еластичност, одраз и висок скок ради успеха у балету, а остао је да би постао (заједно са Џајићем) југословенски фудбалер са највише освојених домаћих трофеја - седам титула првака Југославије и два пехара Купа председника Тита!

Последње ажурирано понедељак, 11 август 2014 20:46
Опширније...
 
Марија Илић Агапова ПДФ Штампа Ел. пошта
уторак, 04 јануар 2011 01:44

Марија Илић АгаповаМарија Илић Агапова (Пађене,1895 - Београд, 1984.) Једна је од првих школованих жена свог краја и западног српства уопште. Школовала се у руском институту за девојке на Цетињу, Државној реалци у Сплиту и правном факултету у Загребу, где је докторирала 1923. године ( то је био такозвани средњевропоски докторат какав су имали Иво Андрић и многи други инетелектуалци школовани у Аустро-Угарској, Немачкој и Италији). Од 1926. године бави се адвокатуром. Била је активан члан женског покрета и написала је велики број радова о правима жена. Из њеног рада на скупљању материјала за Библиотеку и Музеј града Београда је настало језгро Историјског архива Београда. Библиотеком града Београда је руководила од 1932, а од 1941. године руководи Музејем града. Попут многих јавних и културиних радника који су обављали своје послове за време окупације 1945. године је избачена из службе а 1947. године пензионисана. Отада се бавила превођењем и наставом руском и италијанског језика. Написала је Илустровану историју Београда, рад о историји Земуна и роман за децу Син браниоца Београда.

Последње ажурирано понедељак, 09 децембар 2013 10:01
Опширније...
 

Your are currently browsing this site with Internet Explorer 6 (IE6)

You should upgrade to Internet Explorer 9, please visit the Internet Explorer 9 worldwide page.