By PLAVEB
Насловна
Тромеђа Далмације, Лике и Босне
Кула Јанковић Стојана ПДФ Штампа Ел. пошта
Aутор текста Марко Синобад   
понедељак, 17 јануар 2011 18:29

Прилог познавању куле Јанковић Стојана

У сјеверозападном дијелу села Ислама Грчког у Равним Котарима, с лијеве стране цесте за сусједно село Ислам Латински, налазе се црква Св. Ђурђа и јединствен комплекс стамбених и господарских зграда које становништво овог краја зове Кулом Јанковић Стојана или Дворима Јанковића. Овај је комплекс некоћ био у посједу племените обитељи Митровић (Јанковић), а данас је у посједу њихових насљедника из обитељи Десница.

Кула је смјештена на благој падини уз руб поља, а црква на тјемену брежуљка сјевероисточно од Куле који доминира ширим околним простором. С овог мјеста поглед у даљину највише сеже у смијеру запада и сјевера . Западно се виде села Поличнк и Суховаре, а сјеверозападно и сјеверно, села Ислам Латински, Рупаљ, Радовин и Сливница, изнад којих се у позадини уздиже велебна планина Велебит. Стратешка позиција мјеста и визуална прегледност околним подручјем били су важни фактори што се управо овуда у раном новом вијеку утврдило гранично подручје између Османског Царства и Млетачке Републике.

 

Последње ажурирано среда, 15 јун 2011 00:02
Опширније...
 
Јован Радуловић ПДФ Штампа Ел. пошта
уторак, 28 децембар 2010 20:34

Јован РадуловићЈован Радуловић (Полача код Книна, 29. септембра 1951) је српски писац из Далмације. Његове приповијетке, романи и драме, везане су углавном за живот Срба у Далмацији и проблематичне историјске односе између Срба и Хрвата на том простору.

Гимназију је завршио у Книну, а 1971. се преселио у Београд, гдје је дипломирао на Филолошком факултету. Био је професор у Четрнаестој београдској гимназији, уредник БИГЗ-а и директор Библиотеке града Београда. Након приказивања драме Голубњача, био је на удару комунистичке власти СФРЈ, због национализма. Први пут је одиграна у Српском народном позоришту у Новом Саду.

Последње ажурирано понедељак, 09 децембар 2013 10:02
Опширније...
 
Марија Илић Агапова ПДФ Штампа Ел. пошта
уторак, 04 јануар 2011 01:44

Марија Илић АгаповаМарија Илић Агапова (Пађене,1895 - Београд, 1984.) Једна је од првих школованих жена свог краја и западног српства уопште. Школовала се у руском институту за девојке на Цетињу, Државној реалци у Сплиту и правном факултету у Загребу, где је докторирала 1923. године ( то је био такозвани средњевропоски докторат какав су имали Иво Андрић и многи други инетелектуалци школовани у Аустро-Угарској, Немачкој и Италији). Од 1926. године бави се адвокатуром. Била је активан члан женског покрета и написала је велики број радова о правима жена. Из њеног рада на скупљању материјала за Библиотеку и Музеј града Београда је настало језгро Историјског архива Београда. Библиотеком града Београда је руководила од 1932, а од 1941. године руководи Музејем града. Попут многих јавних и културиних радника који су обављали своје послове за време окупације 1945. године је избачена из службе а 1947. године пензионисана. Отада се бавила превођењем и наставом руском и италијанског језика. Написала је Илустровану историју Београда, рад о историји Земуна и роман за децу Син браниоца Београда.

Последње ажурирано понедељак, 09 децембар 2013 10:01
Опширније...
 

Your are currently browsing this site with Internet Explorer 6 (IE6)

You should upgrade to Internet Explorer 9, please visit the Internet Explorer 9 worldwide page.