уторак, 28 децембар 2010 20:33 |
Аугустин Тин Ујевић (5. јул 1891 - 12. новембар 1955) је један од највећих песника на просторима бивше Југославије. Својим песником сматрају га и Срби и Хрвати.
Овај, у међуратном књижевном периоду, истакнути и особени песник, рођен је у Вргорцу, недалеко од Имотског. Филозофију је студирао у Загребу, Београду и Паризу. У књижевности се јавио оригиналним и надахнутим стиховима пред Први светски рат, али најплоднији период његовог књижевног рада пада у раздобље између два светска рата. Оригиналан таленат, снажан и плодан стваралац, он је својим присуством у међуратној књижевности живо утицао на њен ток и развој. Надовезујући се на Матоша, који му је у много чему био узор и учитељ, Ујевић се брзо развио у потпуно оригиналног књижевног ствараоца – песника, критичара, есејисту и фељтонисту. Добар зналац више страних језика, песник снажног сензибилитета и префињеног укуса, он је са строгошћу и савесношћу вршио избор из страних књижевности и из њих преводио (М. Пруст, Рембо, По, Мередит, Конрад и др.).
Дјела
-
Лелек себра (1920),
-
Колајна (1926),
-
Два главна богумила (1931),
-
Недјеља малољетних (1931),
-
Ауто на корзу (1931),
-
Ојађено звоно (1936),
-
Људи за вратима гостионице (1938),
-
Скалпел каоса (1938)
-
Жедан камен на студенцу (1954).
|
Последње ажурирано недеља, 06 март 2011 22:58 |