By PLAVEB
Динарска ношња ПДФ Штампа Ел. пошта
уторак, 25 јануар 2011 20:29

Динарска ношња је распрострањена на простору од западне Босне до области Имљана, Бањалучке врховине и Травника на истоку, од падина Грмеца, преко Поткозарја до Прњавора на северу, односно до Грахова, Гламоца, Купреса и Бугојна на југу.

Ипак поједине ношње ове групе се сврставају у групу средњобосанских и посавских ношњи.

У овако распрострањеној области појављује се велики број варијанти српских ношњи са битним разликама у кроју одевних предмета, у орнаментици или пак у нацину ношења појединих делова.

Главне одлике динарског типа у женској ношњи су: дуга ланена кошуља, вунена прегаца и појас, затим разлицити зубуни тј. Краци и дужи хаљеци, у шта спада и вунена хаљина цесто називана модрина или раша, вунене царапе, опанци опутњаци и црвена капа са белом марамом називана бошца.

Мушку динарску ношњу карактерише краца ланена кошуља, гаце са уским ногавицама или цакшире, затим сукнени зубун,цохана јецерма, тканица, царапе, опанци опутњаци и црвена капа са или без реса.

С обзиром да је ланена кошуља основни одевни предмет динарске мушке и женске ношње, потребно је о њој нешто више проговорити.

По правилу, кошуља се облацила на само тело и лети и зими. Преко ње се везује или опасује појас - тканица, а зими се на њу облаци зубун и хаљина, односно јецерма код мушкараца.

Углавном се ради о равном комаду платна који је савијен по дужини те нема шавова на раменима али има отвор за главу.

Рукави су равни, те да би се добила потребна ширина за кретање, између стана и рукава се ушива мања коцка.

Женска кошуља је са обе стране проширена једним клином и дугацка је до пола листова. Мушка кошуља је краца, дужине до кукова, обицно се упасује у гаце или цакшире и нема клинове са стране.

За обе кошуље је карактеристицан везени украс на отворо за главу, обицно везен вуном у 4 боје, мада постоји и вез белим концем нароцито код мушких кошуља.

Понегде се поједини делови веза израђују посебно, па се потом пришивају на кошуљу, а у народу су познати под називом ошве.

Црвена капа је такође заједницки елеменат женске и мушке ношње.

Девојацке и невестинске капе су обавезно украшене новцицима, док удате жене преко капе пребацују белу мараму бошцу везену разнобојном вуном.

Мушкарци понекад преко капе носе омотан црвени вунени шал, док они који не носе шал имају капу украшену црним везом.

За остале делове динарске ношње се користи овција вуна властите производње коју су жене прале, гребале, цешљале, преле па од таквих нити ткале сукно које се оставља сирово или боји у модру, црну илицрвену боју.

Опанци су израђивани од сирове, непрерадене коже.

Динарска ношња у Босанској крајини није потпуна без накита који је веома богат, а усредсрецује се на главу, косу и прса.

Накит је од сребра или сребрбих легура, док је ретко кад од других метала.

Код мушкараца се истицу токе које се прицвршцују на прслук или јецерму и део су свецане ношње.

Женски накит је богатији и цине га игле, уплетњаци, наушнице, наруквице, прстење и пафте.

Посебну улогу у женском накиту има огрлица са кованим новцем која се зове ђердан. Међутим он је изгубивши првобитну улогу и функцију уоквиравања лица, постао дугацко платно, са низом пришивених сребрњака које девојка спремна за удају добија у мираз од својих родитеља.

Спољашње везе

 

Your are currently browsing this site with Internet Explorer 6 (IE6)

You should upgrade to Internet Explorer 9, please visit the Internet Explorer 9 worldwide page.