By PLAVEB
Скрадин ПДФ Штампа Ел. пошта
уторак, 01 фебруар 2011 02:28

Скрадин је град у Равним Котарима. Административно припада Шибенско-Книнској жупанији. За вријеме СФРЈ, до 1991. године, Скрадин је припадао бившој великој општини Шибеник.

У Скрадину се налази православна Црква Светог Спиридона, подигнута 1687. године.

Карта

JavaScript must be enabled in order for you to use Google Maps.
However, it seems JavaScript is either disabled or not supported by your browser.
To view Google Maps, enable JavaScript by changing your browser options, and then try again.

Демографија

У следећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године [1]:

1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953.
798 1648[нп.1] 918 804 934 800 650 681 790 928

Према попису из 1991, Скрадин је имао 726 становника, међу којима је било 130 Срба, 576 Хрвата и 4 Југословена. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 [2][3][4][5]:

Година Укупно Срби Хрвати Југословени Остали
1961. 1018 276 710 23 9
1971. 889 174 620 71 24
1981. 791 110 518 147 16
1991. 726 130 576 4 16

Црква Светог Спиридона.

Новоформираном Граду Скрадин припадају 21 насеље: Бићине, Братишковци, Брибир, Ваћани, Велика Глава, Горице, Грачац, Дубравице, Жажвић, Ждрапањ, Ићево, Крковић, Лађевци, Међаре, Пираматовци, Пластово, Рупе, Скрадин, Скрадинско Поље, Сонковић и Цицваре. Према попису из 2001. године Град Скрадин је имао 3986 становника, а насеље 619 [6].

Насеље Укупно Срби Хрвати Остали
Општина 3986 431 3452 103
Бићине 196 - - -
Братишковци 149 - - -
Брибир 79 - - -
Ваћани 124 - - -
Велика Глава 16 - - -
Горице 14 - - -
Грачац 166 - - -
Дубравице 613 - - -
Жажвић 25 - - -
Ждрапањ 8 - - -
Ићево 35 - - -
Крковић 220 - - -
Лађевци 127 - - -
Међаре 8 - - -
Пираматовци 341 - - -
Пластово 200 - - -
Рупе 672 - - -
Скрадин 619 - - -
Скрадинско Поље 57 - - -
Сонковић 303 - - -
Цицваре 14 - - -

Економија

У Скрадину је отворена друга [нп.2] задруга у Далмацији, 1870. године, под називом "Cassa mutua di credito". Имала је винограде и воћњаке уз ријеку Крку, огледни пчелињак и стоку за укрштање. Са својим и другим сељачким производима учествовала је на пољопривредно-индустријској изложби 1872. године у Трсту. Задруга је добила бронзану медаљу за производњу америчког, шпанског и малтешког кромпира. Седамдесетих година истицала се у Далмацији, а након 1880. године, њезина активност почела је слабити, тако да је послије јева животарила [6].

Галерија

Напомене

  1. нп.1 У 1869. садржи податке за насеља Бићине, Грачац, Скрадско Поље и Сонковић.
  2. нп.2 Прва задруга у Далмацији је отворена на Корчули 1864. године под италијанским називом "Благајна узајамне вјересије на Корчули". До 1870. године то је била једина задруга у Далмацији.

Референце

  1. 1.^ Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005.
  2. 2.^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
  3. 3.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
  4. 4.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
  5. 5.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.
  6. 6.^ Стијепо Обад, Далматинско село у прошлости, Сплит (1990) Логос, ISBN 86-359-0032-4
Последње ажурирано недеља, 24 август 2014 10:11
 

Your are currently browsing this site with Internet Explorer 6 (IE6)

You should upgrade to Internet Explorer 9, please visit the Internet Explorer 9 worldwide page.