Млаква је насељено мјесто у Лици. Административно припада општини Перушић у Личко-сењској жупанији. За вријеме СФРЈ, до 1991. године, припадало је бившој великој општини Госпић.

Географија

Млаква се налази на обали ријеке Лике окружена насељима Студенци, Крш, Пољан, Дулиба и Косињ. У непосредној близини Млакве се налази брана и вјештачко језеро Крушчица које је настало 1966. године. Шума поред Млакве носи назив Дулиба. Млаква је у вријеме Краљевине Југославије била у саставу општине Косињ, у чијем саставу је остала све од 1961. године. Од 1961. је у саставу општине Перушић, а од 1971. до распада Југославије се налазила у општини Госпић. Насеље припада географској области средње Лике.

Млада Неђеља

У Млакви се налази храм Српске православне цркве који је посвећен Рођењу Пресвете Богородице. Ова црква се у народу назива „Млада Неђеља“. Храм је изграђен 1894. прилозима Срба из Млакве. У љето 6. августа 1941. хрватске усташе су опколиле Млакву и у околним кућама и цркви живе запалиле 286 мјештана српске националности. Храм је обновљен након завршетка Другог свјетског рата прилозима локалних Срба, а испред саме цркве је подигнут споменик (спомен костурница) са уклесаним именима 286 жртава усташког покоља. Храм се налази у саставу парохије Студенци, Архијерејско намјесништво личко, Епархија горњокарловачка.

Споменик (спомен костурница)

Спомен костурница српским жртвама усташког покоља се налази у центру Млакве испред улаза у цркву Младе Неђеље. Изграђена је добровољним прилозима мјештана у исто вријеме када је обновљен храм Младе Неђеље након Другог свјетског рата. Споменик је изграђен у облику стуба, односно вертикалног монолита квадратног облика. На предњој страни споменика се налази 5 вертикално пореданих мермерних плоча са уклесаним именима становника Млакве које су усташе живе запалиле 6. августа 1941. године.

Историја

Први свјетски рат

Дио војноспособних Срба из Млакве се 1914. године прикључио српским добровољачким одредима у саставу тадашње Војске Краљевине Србије. Са подручја тадашње општине Госпић у добровољачке одреде је отишло 597 по завршетку рата евидентираних и преживјелих Срба, од чега 8 из Млакве. Ово је списак преживјелих и евидентираних српских добровољаца из Млакве који су се населили, између осталог и у Банатском Карађорђеву:

• Бобић Василије Михајлов, Млаква
• Варићак Буде Симин, Млаква
• Варићак Дане Николин, Млаква
• Варићак Илија Миладинов, Млаква
• Глумичић Милан Јаковов, Млаква
• Груичић Миле Ђурин, Млаква
• Јаворина Мане Јаковов, Млаква
• Милеуснић Саво Данин, Млаква

Становништво

Одлазак на рад у Сједињене Америчке Државе је пред крај 19. вијека била честа појава у свим дијеловима Европе. Дио радно способних мушкарца из Млакве је одлазио на рад у Сједињене Америчке Државе, а касније и у Јужну Америку, па све до пред Други свјетски рат. Послије Првог свјетског рата дио српских добровољаца у саставу тадашње Војске Краљевине Србије (1914—1918) из Млакве је насељен по Војводини, Славонији и другим областима. Према попису становништва 1921. у Краљевини СХС, у Млакви је живио 791 становник, док је попис становништва 1931. у Краљевини Југославији у Млакви забиљежио 685 становника. У периоду између два свјетска рата дио најчешће мушког становништа је радио широм Краљевине Југославије, да би се по капитулацији Југославије вратили у Млакву. Током Другог свјетског рата у периоду од 1941-1945. страдало је 597 становника Млакве српске националности. На попису становништва 1948. у ФНРЈ у Млакви су евидентирана 272 становника, што претставља огроман пад у броју становника који се десио у току Другог свјетског рата.

Жртве рата 1941-1945. са подручја Млакве

У пописима становништа у периоду од 1857. до 1880. године, дио података насеља Млаква је садржан у подацима насеља Доњи Косињ. У следећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године [2]:

Према попису из 1991, насеље Млаква је имало 114 становника, међу којима је било 101 Србин, 6 Хрвата и 5 Југословена. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 [3][4][5][6]:

Презимена

• Бобић, Срби
• Варићак, Срби, славе Светог Ђорђа
• Глумичић, Срби
• Груичић, Срби
• Јаворина, Срби
• Милеуснић, Срби
• Муњас, Срби
• Пражић, Срби
• Цвијановић, Срби
• Штакић, Срби, славе Светог Николу

Домаћинства 1915. године

Радослав М. Грујић је крајем 1915. направио попис становништва Лике и Крбаве по насељима, породицама (домаћинствима) и шпиц-неметима (надимцима породица). У Млакви су том приликом забиљежене сљедеће породице:

• Бобић, Млаква (Косињ) — 14 породица
• Варићак, Млаква (Косињ) — 11 породица
• Глумичић, Млаква (Косињ) — 11 породица
• Груичић, Млаква (Косињ) — 18 породица
• Јаворина, Млаква (Косињ) — 17 породица
• Милеуснић, Млаква (Косињ) — 10 породица
• Муњас, Млаква (Косињ) — 12 породица
• Пражић, Млаква (Косињ) — 2 породица
• Цвијановић, Млаква (Косињ) — 8 породица
• Штакић, Млаква (Косињ) — 6 породица

Напомене

1. нп.1 Од 1857. до 1880. дио података садржан је у насељу Доњи Косињ. 

Референце

1. 1.^ Одбор за Јасеновац: Делимични списак жртава 1941-1945. са подручја бивше Југославије (646.177 познатих имена) www.jasenovac-info.com
2. 2.^ Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005.
3. 3.^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
4. 4.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
5. 5.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
6. 6.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.