Пљешевица ПДФ Штампа Ел. пошта
недеља, 10 април 2011 09:34

Поглед на Пљешевицу из Коренице.Пљешевица или Пљешивица је планина на граници Хрватске и Босне и Херцеговине у источном дјелу Личке висије. Као наставак планине Мале Капеле пружа се у смјеру сјеверозапад-југоисток од Плитвичких језера до Зрмање и дјели Лику од Поуња.

Пљешевица припада динарском саставу. Већи дио њене површине покривен је густом шумом иако назив планине сугерише оголелост (пљеша = ћела, пљешив 1. који је ћелав, 2. који је без дрвећа, без вегетације). Планина је изграђена од кречњака и са палеозојским је језгром. У подножју Пљешевице налазе се крашка поља: Крбавско, Подлапачко и Кореничко и пролази пруга Бихаћ-Книн као и пут Слуњ-Грачац. Најзначајнији врхови Пљешевице налазе се на почетку и крају планинског ланца:

  1. Озеблин (1657 m)
  2. Гола Пљешевица (1649 m [1])
  3. Пљешевички камен (1616 m)
  4. Кремен (1591 m)

У 16. вијеку за Пљешевицу употребљавао се назив Вражји врт. За вријеме ратова Аустро-угарске са Турцима Пљешевица је одиграла важну улогу као природна препрека турским освајањима. Већи дио Пљешевице окупационе снаге у току Другог свјетског рата ниједном нису освојиле. То подручје имало је прворазредну улогу за вријеме цјелог рата: од првих партијских и војних договора 1941. године до посљедње непријатељске офанзиве 1944. године. Као најважнији издваја се период на почетку 1943. године. У току рата тамо се склонило преко 200 збјегова из читаве Лике, Баније, Кордуна и других крајева.

Опис планине

Пљешевица се простире изнад долине Уне, недалеко од националног парка Плитвичка језера, Коренице и Бихаћа. Шумски покров на њезиним источним обронцима добро је сачуван, док је на западним оскуднији. На билима и врховима Пљешевице развијена је претпланинска вегетација с врло значајним биљним врстама. Највиши су врхови Пљешевице Озеблин (1657 m) у југозападном, а Гола Пљешевица (1649 m) у сјеверозападном њезином дијелу. 

Колико је Пљешевица позната по "остацима остатака" некада непрегледних наших прашума букве и јеле, толико је важна по томе што на њој налазимо неке алпске биљке на граници њихове распрострањености према истоку. Така нпр. једна посебна, љубичаста врста јаглаца изван Алпа расте једино на Пљешевици (Вулфенов јаглац). Такођер су врло значајне врсте: пљешевички каранфил, госпина папучица, рунолист, планински ликовац, жути планински мак и планинска селагина, биљка која у Хрватској расте само на Пљешевици.

Неописив је украс стрмих пристранака Пљешевице длакави пјенишник,особито у доба цвјетања. 

Због големих шума животињски је свијет на Пљешевици такођер богат и разнолик; посебно су значајни медвјед, кршки јелен и срна, дивља свиња, куне, а од птица тетријеб велики и разне врсте грабљивица. 

Најстарије и најсачуваније шуме букве и јеле на Пљешевици заштићене су као резервали шумске вегетације и на подручју Хрватске и на подручју Босне и Херцеговине. У Хрватској заштићени су резервати · Пљешевица - Крива Лисина на Малој Пљешевици (површина 122 ха) и Пљешевица - Дебели врх у Великој Пљешевици (4,18 хектара).

Посебна је важност Литке Пљешевице јер је на њој хрватски ботаничар проф. др Иво Хорват провео прва истраживања биљних заједница. Чиме су положени темељи новијих проучавања вегетације у Хрватској. 

Осим природно-научних вриједности (ботаничко-шумарских, фаунистичких, геоморфолошких и др.) Личка Пљешевица има велико меморијално значење за период НОР-а. Већи дио те планине непријатељ у току рата ниједном није освојио. То особито вриједи за средишњи дио масива који садржи неколико прворазредних меморијалних локалитета у подручју Бјели потоци - Мало Каменско. 

Најважнији су локалтети Бијели потоци (централна болница с гробљем), техничке радионице, Агитпоп, Уњка (главни штаб Хрватске, прва радио-станица), Велико Каменско (штаб I корпуса НОХ, интендантура, радионице, складишта, мјесто формирања I батаљона као прве веће покретне формације у Хрватској) и Мало Каменско (мјесто I конференције политичких и војних руководилаца Лике). Заштићено подручје лежи на висини 900-1300m, а обухваћа око 1000 хектара. Од тога је нешто више од половине под шумама букве, јеле и смреке. Остало су планински пашњаци који том дјелу Пљешевице дају посебне пејзажне вриједности [2].

Референце

  1. 1.^ Мала Енциклопедија Просвета, I-II, Просвета, Београд 1959. (наводи ову бројку, међутим постоје и извори да је врх висок 1646 m)
  2. 2.^ Емилија Самболек-Хрбић: Природне знаменитости Хрватске: Личка Пљешевица, стр. 83-85 (1974) Загреб.
Последње ажурирано недеља, 10 април 2011 10:11
 

Your are currently browsing this site with Internet Explorer 6 (IE6)

You should upgrade to Internet Explorer 9, please visit the Internet Explorer 9 worldwide page.