Рјечник
У рјечнику има 653 ријечи. Додај нову ријечПојам | Дефиниција |
---|---|
паљак |
м (pàljak) шеварка, кутлача |
палина |
ж (pàlīna), [итал. palina] стуб на који се ослања ограда, плот, жица у винограду и сл. |
памидор |
м (pamìdōr, -óra) в. помидор |
пантагана |
ж (pantàgāna и pantagȃna), [итал. pantegana] пацов |
панцета |
ж (pànceta, ген. мн. pȁncētā), [итал. pancetta од pancia трбух] сланина прошарана месом |
паоци |
м мн. (pàoci) дјелови точкова запрежних кола; данашњим језиком и на точковима модерних моторних возила |
папар |
м (pàpar, pàpra), [лат. piper] бибер |
папршњак |
м (pàpršnjāk) доњи дио јагњеће ноге којим се затвара отвор на трбуху јагњета које се пече |
парип |
м (pàrip) коњ |
пасати |
свр. (pàsati), [итал. passare] (о времену) проћи: _пасало два-три дана несвр. (pȁsati, pȁšēm), [њем. passen] бити таман по мјери, пристајати, одговарати |
пастрва |
ж (pȁstrva) 1. врста рибе (пастрмка) 2. суво (димљено) овчије месо |
патент |
м (pàtent) рајсфершлус |
паце |
с (páce) наличје одјеће |
пашта |
ж (pȁšta), [итал. pasta] тјестенина □ (све је то) иста пашта: (све су то) исти људи или исте ствари; исти су, једнаки су... |
пашташута |
ж (paštašȕta), [итал. pasta asciuta] јело направљено од паште и меса са разним додацима |
пека |
ж (pȅka) жељезна посуда у облику поклопца, која се стави на огњиште и загрне жаром, да би се под њом нешто испекло: крув испод пеке Синоними (раздвојити их усправном цртом): сач
|
пекмез |
м (pèkmez) џем |
пена |
ж (pȇna) сађена борова шума |
перда |
ж (pérda), [тур. perde од перс. perde] преграда |
перушати |
несвр. (perùšati, -ām) 1. скидати перје са живине 2. в. комушати |
першин |
м (pèršin), [лат. petroselinum од грч. petrosélinon] зачинска зељаста биљка из породице штитарки (Pertoselinum crispum) |
петровача |
ж (pètrovača) в. _петровка |
петровка |
ж (pètrōvka) смоква (или јабука) која сазријева око Петровдана |
петрусмен |
м (petrùsmen), в. першин |
петун |
м (pètun) бетон |
пијат |
м (pìjat, ген. мн. pȉjātā), [итал. piatto] тањир |
пиљак |
м (píljak, píljka) мањи одломак камена, каменчић изглађен и заобљен |
пињур |
м (pìnjūr, pinjúra)
|
пињурице |
ж мн. (pinjùrice), [в. пирун] пољопривредно оруђе са дрвеном дршком и четири жељезна зуба које служи за набадање траве, сијена, сламе и сл. |
пића |
ж (pȉća) храна за домаће животиње (сијено, дјетелина и сл.) |
пиз |
м (pȋz), [итал. peso] тег, терет, камен којим се притискује месо које се припрема за зиму |
пизати |
несврш. (pìzati,-ām), [в. пиз] бити тежак, тежити: пиза два кила |
пикет |
м (pìket), [фр. piquet, енгл. picket, њем. Pikett] кочић за који се везује млада винова лоза |
пикут |
м (pȉkūt) сићушни инсект који напада перад: мали као пикут |
пила |
ж (píla) тестерa:ручна пила, моторна пила |
пилати |
несврш. (pìlati, -ām) резати, пресијецати пилом |
пирија |
ж (pȋrija), [венец. piria] лијевак |
пирити |
несвр. (píriti) дувати; нпр. "Пири бура, све враг носи!" |
пирула |
ж (pȋrula) в. пирија |
пирун |
м (pìrūn, pirúna), [нгрч. peiroúni] виљушка |
питар |
м (pìtār,-ára), [срлат. pittarium према грч. pithárion] посуда за цвијеће, саксија |
питур |
м (pìtūr, -úra), [итал. pittore - сликар] онај који боји зидове, молер |
питурати |
несвр. (pitùrati, -ām), [итал. pitturare] фарбати |
пладањ |
м (pládanj) тањир |
плаза |
ж (pláza) дрвени предмет који је служио као ослонац плугу приликом вожње путем |
плата |
ж (plȁta) чаршав; в. ланцун |
плиторак |
м (plítorak) в. приторак |
појата |
ж (pòjata, ген. мн. pȍjātā) сеоска зграда у којој се држи сточна храна (сијено, слама и др.) |
поџевендати се |
свр. (podževèndati se, -ām) посвађати се |
побранати |
сврш.(pobrànati,-ām)
|